Mnogo puta u zivotu zastanem i u tom trenutku me muce mnoga pitanja

Mnogo puta u zivotu zastanem I u tom trenutku  me muce mnoga pitanja.Radio sam to I dok sam bio mladji,ali sada kako se priblizava kraj osmog razreda,to mi se desava cesce.Zavrsavam osmi razred za nekoliko meseci I moje najvece pitanje je sta cu dalje?Kojim putem da krenem?

    Najteze mi je odgovoriti na sva ta pitanja,a da ne pogresim.Od zivota puno ocekujes,a zivot ti obecava malo.Cesto se pitam sta ce biti sa mnom kada  odrastem. To je odluka koju sam moram da donesem  I da dobro razmislim kojim putem da nastavim dalje,da koracam kroz svet djackog doba.Znam da to nije jednostavna odluka,jer od nje zavisi moja buducnost, moj zivot.Ja u masti svoje buducnosti zamisljam  sebe kao coveka koji ce imati svoj dom,svoju porodicu,cija ce buducnost biti spontana I puna zivota. Dok sad jos zavisim od roditelja I okoline koja me okruzuje.Ja sam jos uvek u nedoumici kuda da krenem.Imam neke opcije u glavi.Kao mali zeleo sam da postanem  veliki dizajner .Ali to je sve velika masta. Jas am razmisljao nocima I danima I dosao sam do zakljucka da mi je najbolje da nastavim dalje u medicinsku skolu.To sam izabrao  jer cu upoznati nove prijatelje,a I bicu tamo gde volim.Ovo jos uvek nije konacna odluka,ali je najverovatnija.

   Svesan sam toga da stojim na jednoj raskrsnici I da moram da se odlucim kojim cu putem da krenem,jer od te odluke zavisi moja buducnost I moj zivot.Ja sam doneo svoju odluku  I nadam se da nisam pogresio.Sa svojih petnaest godina  doziveo sam  svakakve stvari,lepe I ruzne,zato vas molim da razumete petnaesto-godisnjaka I da nas podrzite kada budemo sa ponosom,ali I sa suzama u ocima rekli:,,ZBOGOM MOJIH PETNAEST GODINA``.